Home

ISTORIJA SNIMANJA ZVUKA


Ovo nije širok pregled, već zaokružena celina istorije uredjaja za beleženje zvuka svih poznatih audio formata od kada je sveta i veka. Iako su ovde obradjeni formati koji postoje, očekujemo dopunu stranice jer audio je oblast tehnike koja se brzo razvija !

Fonograf (Phonograph) - 1877. g.

4. decembra 1877. godine, Tomas Alva Edison postao je prva osoba koja je ikada snimila i reprodukovala ljudski glas.First Edison recorder/player

Tehnologija koja je dovela do izuma fonografa nastala je Edisonovim unapredjivanjem razvoja telefona i telegrafa. U to vreme Edison je vršio eksperimente na koji način pokretna membrana vezana za žicu može da proizvede modulisan zvučni signal. Takodje je eksperimentisao sa prijemnikom za telegrafiju koji je bio jednostavan uredjaj a koristio je olovku za obeležavanje papira u vidu tačaka i linija koje su predstavljale Morzeov kod.

Na osnovu svega, došao je na ideju da pisaljku iz telegrafskog prijemnika poveže sa mikrofonskom membranom telefona. Prve probe Jula 1877. godine, koristile su papirne trake koje su prolazile ispod igle dok je Edison vikao u membranu. Nije funkcionisalo. Doduše, uredjaj je proizvodio neprepoznatljiv zvuk koji je bio dovoljan da potvrdi ideju.

Narednih godina, Edison i njegovi pomoćnici radili su na rešenju. Papir je zamenjen tankom folijom te je ona postala prvi pouzdan medij za snimanje. Njome je bio obmotan valjak koji se kružno kretao i naslanjao na ručicu za vreme snimanja i reprodukcije. Edison je naslonio ručicu i izgovorio rečenicu: "Mary had a little lamb, its fleece was white as snow, and everywhere that Mary went, the lamb was sure to go."

Kao i obično, Edison je ovaj uredjaj zapostavio i nije se vraćao njegovom usavršavanju oko 10 godina. Do tada njegovi patenti su istekli pa su ostali videli interes u razvijanju fonografa. Jedan od njih je bio mladić po imenu Tainter koji je radio za Aleksandera Grejema Bela. Upravo on je učinio najveće unapredjenje uredjaja koristeći za snimanje voštani cilindar tj. valjak za novi "korak u umetnosti" kao i poboljšanje same reprodukcije i prijavio ga kao patent 1885. godine.

Edison se ponovo zainteresovao za fonograf 1887. godine - najverovatnije najviše da bi pretekao konkurente, te je 1887. godine osnovao "Edisonovu Fonograf Korporaciju" kako bi plasirao i prodavao svoje pronalaske.

Bio je daleko bolji pronalazač nego trgovac ali je bez njegovog posebnog angažovanja tržište najednom postalo ogromno, te je gomilao novac prodavajući i fonografe i snimke.

Gramophone Reproduction - note Nipper the Dog - His Master's Voice LogoGramofon (The Gramophone) - 1888. g.

U medjuvremenu, dok se fonograf usavršavao, nemački gradjanin Emil Berliner nastanjen u Vašingtonu takodje se uključio u tehnologiju snimanja. 1888. godine konstruisao je i patentirao mašinu koja govori koja je takodje snimala i reprodukovala zvuk.

Tehnologija je bila veoma slična ali je umesto voštanog cilindra, Berliner upotrebio ravan disk i iglu koja je urezivala spiralno udubljenje dok se igla kod cilindra pri vertikalnom urezivanju kretela gore-dole.

Berliner je svoju mašinu koja govori nazvao Gramofon

Jedna od najvažnijih prednosti ravnog diska je da je bilo moguće jevtino umnožavanje diskova u hiljadama primeraka sa jednog tkzv. master diska.

Ironično je da je Fonograf uredjaj zasnovan na cilindru dok je Gramofon uvek bio zasnovan na ravnim kružnim pločama. Danas se pojam Fonograf često vezuje za uredjaj za reprodukciju gramofonsih ploča, što zapravo on to nikad nije bio. Kada vidite današnje uredjaje za reprodukciju SINGL, LP i MAXI SINGL ploča, čec je o Gramofonu a ne Fonografu !

Uredjaji sa žicom (Wire Recorders) - 1930. g.

Webster 80-1 Wire Recorder

Pre nastanka uredjaja za snimanje i reprodukciju sa traka, postojali su uredjaji sa žicom ?!?

Da... zaista su postojali takvi uredjaji ! Svoju popularnost su stekli 1947. i održavali sve do 1952. godine kada su ih konačno potisnuli uredjaji sa magnetnim trakama.

Mnogi istorijski snimci nastali su na ranim žičanim uredjajima a neki od njih na istim žicama i dalje odolevaju zubu vremenu... Daleko bolje nego na novim magnetnim trakama !

Magnetofon (Open Reel to Reel)

Prvi magnetofoni su koristili magnetnu traku namotanu na kotur od kojih se razvio velik broj različitih širina i broja tragova. Najzastupljenije širine kretale su se izmedju 1/4 i 2 inča (0.6 i 5.08 cm) dok je broj tragova bio izmedju jednog mono kod trake širine 1/4 inča (0.6 cm) do 32 kod traka širine 2 inča (5.08 cm) i gotovo svih ostalih varijanti. Brzine protoka trake bile su: 1 7/8, 3 3/4, 7 1/2, 15 i 30 inča (4.76, 9.52, 19.05, 38.10 i 76.20 cm) u sekundi.

Komercijalni modeli su imali brzine izmedju 1 7/8 i 7 inch/sec. dok su se brzine 15 i 30 inch/sec. mogle sresti samo kod profesionalnih uredjaja.

Rani kućni i uredjaji u učionicama 50-ih godina su svi bili sa koturovima sa jednostavnim i pouzdanim mehanizmom za transport trake. Pošto su se korisnici polako prebacivali na korišćenje sistema "bez šnjiranja" sa kasetama i kertridžima, uredjaji sa koturovima se danas jedino koriste u profesionalne svrhe. Pošto su prva montiranja radjena bukvalno po sistemu "seci i lepi", magnetofoni sa koturovima imaju očiglednu prednost te su mnogi prvi modeli isporučivani sa ugradjenim blokom za lepljenje. Unapredjenja u elektronici i sistemima servo motara učinili su da je sa ovim uredjajima lako raditi.

Mnogi i dalje više vole da rade sa ovakvim uredjajima. Visok kvalitet analognog audio zvuka ima odredjenu toplinu i bogatstvo zvuka koje do sada digitalno zapisivanje nije dostiglo.

Gigant "REVOX" koji je proizvodio profesionalnu audio opremu a to i danas čini, u svom sklopu imao je firmu "STUDER" specijalizovanu za proizvodnju profesionalne studijske opreme. Izmedju ostalih, bili su poznati po studijskim magnetofonima izuzetnih karakteristika. Koristili su traku širine 1/4 inča (0.63 cm) koja se kretala jednom od brzina: 3 3/4, 7 1/2 ili 15 inča (9.52, 19.05 ili 38.10 cm) u sekundi. Radili su sa dva traga koji su zauzimali celu sirinu trake. Prevezivanjem glava, mogli su se pretvoriti u mono uredjaje.

"STUDER B67" (na slici desno) sa tri glave i 2 traga korišćen je u profesionalne svrhe. Mnoge radio stanice u našoj zemlji 60-ih i 70-ih godina opremane su ovim izuzetno robusnim i jakim uredjajima koji su bili omiljeni zbog "mekih" komandi.




"STUDER A807" (na slici levo) sa 3 glave i 2 traga je noviji model od prethodno pomenutog. Krajem 80-ih i početkom 90-ih domaće radio stanice opremane su ovim još kvalitetnijim uredjajima koje su odlikovale novine u vidu digitalnih sklopova.



Uredjaje "STUDER" kasnije su zamenili savremeniji uredjaji linije "REVOX".


RCA Kertridz sa magnetnom trakom - 1958. g.

RCA IYB-26 Sound Tape Cartridge Recorder

1958. godine RCA je razvila audio sistem sa kertridžom poznat jednostavno kao "Sound Tape Cartridge".

Bio je to jedan od prvih pokušaja da se ukroti nepredvidiva magnetna traka sa koturova i učini jednostavnijom za transport kroz mehanizam.

Kućište kasete više je nego veće od standardne audio kasete i ima dimnzije: 5 x 7 1/8 x 1/2 inča (12.7 x 18.10 x 1.27 cm). Širina trake iznosila je 1/4 inča (0.63 cm) a brzina 3.75 inča (9.53 cm) u sekundi što je omogućavalo 30 minuta audio snimka, odnosno 60 minuta pri dvostruko manjoj brzini od 1 7/8 inča (4.76 cm) u sekundi dobijenom prebacivanjem preklopnika. Ova poluga je jedino preusmeravala i prebacivala pogonski kaiš sa jedne osovine na drugu. Jednostavno i pomalo grubo, možda, ali je funkcionisalo !

Tragovi su mogli da se biraju pomoću preklopnika za izbor stereo "A" ili "B" tragova, tako da je zapravo u pitanju stereo format sa 4 traga iako su mnoge mašine imale 2 mono traga. Nedostatak ovakvih uredjaja leži u činjenici da ne postoji mogućnost premotavanja trake unapred. Da bi se isto moglo uraditi, potrebno je preokrenuti kasetu i premotati traku unazad. U zavisnosti od uredjaja, mogla su da se koriste odvojena 2 mono ili 2 stereo traga. Većina ih je imala 2 mono traga.

Karakteristike ovog uredjaja su: ugradjen zvučnik, linijski ulazi i izlazi, otvor za eksterni mikrofon i potpuna cevna tehnologija izrade. Interesantno je naglasiti široku primenu plastike za kućiste i spoljne delove uredjaja jer je njeno vreme primene tek dolazilo...

"RCA Records" je učinio pokušaje da popularizuje ovaj format za snimanje i reprodukciju. Ispostavilo se da je to bio jedan od dobrih poteza. Format je našao svoj put do domova do 1960. godine kao jedan od prvih mono kertridž formata za snimanje porodične istorije. Mnogi dragoceni porodični snimci načinjeni su u ovom formatu.

Sanyo Micro Pack 35 - Pocetak 60-ih

Sanyo Micro-Pack 35Bio je ovo rani format portabl diktafona snimača/reproduktora za poslovne ljude 60-ih godina. Traka je bila smeštena u proziran kertridž dimenzija 2.6 x 2.9 x 1.9 inča (6.6. x 7.36 x 4.83 cm) i lagano se ulagala u podnožje uredjaja. Novina se ogledala u načinu kako je traka smeštena na dva kotura koja su se nalazila jedan iznad drugih, učinivsi kertridž malim.

Ekskluzivna inovacija tog doba bila je kontrola promene brzine što je ovaj uredjaj činilo prvim takve vrste. Grube je konstrukcije i poprilično težak, iako dimenzija 3.5 x 6.5 x 1.25 inča (8.89 x 16.51 x 3.18 cm). Uradjen od poprilično dobro odmerenog metalnog materijala, postoji verovatnoća da će uredjaj ostati čitav kada ga pregazite automobilom. (Pokušajte to sa novijim uredjajima...)

Mikrofon nije ugradjen te je za snimanje neophodan spoljni a ugradjen je i konektor za slušalice. Postoje indikatori nivoa zvuka koji se snima (ne postoji auto korekcija) i nivoa napona baterija. Ne postoji ulaz za AC ispravljač... Šteta, jer je ovaj uredjaj poprilično velik potrošač. Jedinom okretnom kontrolnom polugom bira se premotavanje unazad, zaustavljanje, reprodukcija i snimanje (ne postoji premotavanje unapred). Za ovu fukciju potrebno je da preokrenete kertridž, premotate traku unazad i ponovo ga preokrenete. Uredjaj napajaju 4 "AA" baterije a traka prima do 60 minuta snimka. Iako je samo mono, zvuk je iznenadjujuće dobar zbog ugradjenog kvalitetnog zvučnika prečnika 2 inča (5.08 cm).

Standardna audio kaseta (Compact Cassette) - 1962. g.

Ironično je, ali standardna audio kaseta nikada nije bila namenjena za široku upotrebu. Nju je razvio "Philips" 1962. godine za upotrebu u njihovoj novoj liniji diktafona. Medjutim, njena kompaktna veličina, pouzdanost, niski troškovi proizvodnje i pogodnost za HI-FI stereo, bezuslovno su doveli da je široko tržište prihvati. Popularnost formata, iznenadjujuće, nije bila trenutna. Iako format kertridža sa 8 tragova još nije bio predstavljen u naredne 3 godine, nije bila popularna do 70-ih kada postaje dominantan format kod korisnika.

Format je koristio traku širine 1/8 inča (0.32 cm) i snimao 4 traga brzinom od 1 7/8 inch/sec. (4.76 cm/sec.), u početku omogućavajući 30 ili 45 minuta stereo snimka po strani dok se nisu pojavile trake većih dužina.

Originalne trake su bile Feritte (Fe2O3) ali kasnije Chromium Dioxide (CrO2) a upotrebljavane su i druge smese metalnih supstanci u cilju poboljšanja kvaliteta zvuka. Hrom kasete su imale drugačije frekventne "bias" zahteve, i zahtevale sofisticiranu opremu za snimanje. Kasniji uredjaji koristili su različite tehnike za redukciju šuma, tako da je "Dolby" postao jedan od popularnijih do sada.

Prvobitno, ovaj format svoju široku primenu je našao u arhiviranju snimaka sa gramofonskih ploča. Iako je CD značio kraj njegove dvadesetogodišnje vladavine, bio je to najpopularniji audio format do sada. Audio kaseta ipak nije mrtva... Mnoge kuće trenutno imaju makar jedan ovakav uredjaj sa velikim brojem kaseta. I dalje se mnogo koriste u automobilima i kamionima zbog njihove imunosti na udare i vibracije. Uvreženo je mišljenje da će audio kasete biti u upotrebi još nekih 20 godina ili dok se stare trake konačno ne dezintegrišu.

Nije loše za format prvobitno predvidjen samo za diktafone...

Stereo kertridž sa 4 traga
(Stereo 4 Track
Cartridge) - 1962. g.

Ovaj format je bio preteča formata sa kertridža sa 8 tragova a izumeo ga je 1954. godine Džordž Eš u firmi "Muntz Stereo Pak" u Van Najsu, Kalifornija. Ova firma je počela da prodaje format tek 1962. godine.

Bez obzira na očiglednu razliku u broju tragova i položaju trake, jedina razlika izmedju kertridža sa 4 i 8 tragova je da prvi nije sadržao gumeni pogonski točkić nego se on nalazio u uredjaju. Na osnovu toga, postoji dodatni otvor u kućištu kertridža u koji pogonski točkić iz uredjaja ulazi. Iako istih dimenzija, kertridž sa 4 traga ne može da se koristi u uredjajima sa 8 tragova.

Za razliku od dolazećeg formata sa 8 tragova, ne postoji automatsko biranje tragova već se ono vrši ručno. Karakteristike ovog formata su bile veoma dobre za svoje vreme i slične su formatu sa 8 tragova. Do 1970. godine, format sa 8 tragova je kraljevao a audio kaseta ga je tada sahranila. Proizvodnja formata sa 4 traga je obustavljena.

Stereo kertridž sa 8 tragova
(8 Track Cartridge - Stereo 8) - 1965. g.

Pioneer H-R100 8 Track Recorder Konzorcijum koga su činili "Ampex", "Lear Jet", "Ford", "Motorola" i "RCA Records", udružili su snage u stvaranju formata audio uredjaja "Stereo-8". Ciljno tržište nametalo je sistem sa kertridžima i stvaranje automatskog luksuznog uredjaja. "Stereo-8" je pravo i tačno ime formata, mada je kasnije postao poznat kao "8 Track Cartridge"

Koristi traku širine 1/4 inča (0.63 cm) podeljenu u 8 tragova i snimanu brzinom od 3.75 inča (9.53 cm) u sekundi. Zvuk se snima i reprodukuje u dva stereo kanala. četiri stereo prolaza daju 8 tragova a to mu je i ime. Traku čini jedna beskonačna petlja a koristi se iz centra petlje. U većini slučajeva fukcionisalo je dobro, ali dešavalo se da se zgužva. Traka bi se slepila usled konstantnog korišćenja čim se sasuši i postane neelastična.

Magnetno osetljiva traka beleži mesto gde su krajevi trake slepljeni i čine veliku petlju a s tim i početak tragova. Kada senzor detektuje metalnu traku, solenoid pobudi pomeranje mehanizma ka dole i sistem glava pomeri se na sledeću grupu stereo tragova. Na kraju četvrte, glave se pomeraju gore, ponovo na prvu grupu stereo tragova. Kako je traka beskonačna, proces se odvija neprekidno. Interesantno je da je ovo bio prvi uredjaj svoje vrste koji je koristio mehaničku "automatizaciju" za beskonačnu reprodukciju kao standardnu funkciju. Mehanizam pokretanja sistema glava je bio poprilično genijalan i pozicioniranje glava iznenadjujuće tačan. Prvi uredjaji su se koristili samo za reprodukciju. Kućnim uredjajima je kasnije dodata mogućnost i snimanja ličnog materijala.

Kvalitet zvuka bio je prilično dobar za standarde onog vremena i format sa 8 glava postao je istog trenutka hit. Ovaj format je zapravo bio prvi istinski uspešan format za komercijalnu distribuciju snimljenog materijala na traci, dok ga nisu zamenile audio kasete koje su mu lagano ugasile popularnost.

Neobična je činjenica da je ovaj format prvo upotrebljavan kao deo zvučnog sistema u automobilima a kasnije je prilagodjen za kućnu upotrebu. Kao što to biva, nije kako je pisano već kako je sudjeno!

Playtape - 1966. g.

Playtape 1200

1966. godine dominantni formati bili su magnetofon "trakaš" sa 4 traga i kertridž sa 8 traka. Oboje su bili veliki, teški i, sa malo mašte i mnogo mišića, potpuno prenosni.

Dolazi "Playtape"... skladni mali uredjaj koji je reprodukovao brisane i ponovo snimane kertridže i bio lak i prenosan. Najavljivan je kao zamena za radio sa tranzistorima (iako je zapravo bio više alternativa nego zamena).

Mali kertridži su bili dimenzija 2 3/4 x 3 3/8 x 1/2 inča (6.98 x 8.57 x 1.27 cm) i sadržali su traku širine 1/8 inča (0.32 cm). Bio je to prost stereo sistem sa dva traga koji je mogao da reprodukuje samo u jednom pravcu, ali kertridži su bili izvanredno mali u poredjenju sa kertridžima sa 8 tragova. Njihova minijaturnost učinila ga je kompaktnim, snažnim i efikasnim uredjajem za reprodukciju. Dužine trajanja traka bile izmedju 8 i 24 minuta. "Sears" ih je prodavao za 19.95 $ i prolazili su kao alva. Playtape je postigao trenutan uspeh. Po prvi put mogli ste da snimate muziku koji VI zelite da slušate i to bilo gde ! Na pomolu je bila mikro-minijaturizacija.

Format je bio toliko uspešan da je do 1968. već postojalo preko 3.000 naslova snimanih na Playtape-u.

Elcaset  - 1977. g.

Ovaj format predstavio je "Sony" 1977. godine. Iako je prodavan kao komercijalni format, bio je zamišljen kao nova platforma sa kvalietom magnetofona i konforom audio kasete.

CD  - 1982. g.

Razvijen od strane "Philips"-a i "Sony"-a, audio CD u formi koju mi danas poznajemo, nastao je 1982. godine. CD je zamišljen kao visoko profitabilan format ali je sporo bio prihvatan, pre svega zbog prvobitne visoke cene. Medjutim, kvalitet zvuka i prenosivost CD-a bili su nesporni i za mnoge korisnike to je prevagnulo na uštrb visoke cene. Do kraja 80-ih, CD je postao izabrani medij. Masovna proizvodnja je spustila cene i svet izgleda da danas pliva u ovom formatu.

CD je bezuslovno postao "kap koja je prelila čašu" dugoj vladavini LP ploča. Reč je o toliko jevtinom i pouzdanom mediju, da sofverske kuće uveliko distribuiraju softver na disku. CD poseduje raznovrsnost primene veću nego što je ikada iko mogao da zamisli.

CD je ubrzo prerastao u osnovu za nastanak digitalne muzičke revolucije. Novija proizvodnja dovela je do nastanka CD-R i CD-R/W formata i za audio i za podatke. Sada možete da "režete" svoje diskove.

Digitalna audio traka - DAT
(Digital Audio Tape) - 1987. g.

Fostex D-5 DAT Recorder

Ulaženjem 1987. godine na tržište profesionalnih studija, ovaj format je vrlo brzo dostigao visok nivo u krugovima industrije profesionalnih snimanja. DAT nikada nije uspeo da postigne snažniji prodor na tržište prosečnih korisnika zbog visoke cene koštanja uredjaja za reprodukciju, ali su ipak ostali glavno uporište profesionalne audio tehnike zahvaljujući niskoj ceni i kapacitetima digitalnog zapisivanja.

DAT format daleko više liči na spiralno upisivanje VCR-a nego na klasične magnetofone ili kasetne uredjaje. Digitalni audio zapis je snimljen najsličnije video zapisu a primetna je i zgodna kompaktnost DAT kaseta.

"Fostex D-5" prikazan na fotografiji ima analogne, digitalne i optičke ulaze i izlaze. Za razliku od MD-a, CD-R i mnogih drugih digitalnih formata, DAT uredjaji su poštovani kao profesionalni digitalni format namenjen snimanju originalnih mastera te zamenjuju SCMS (Serial Copy Management System).

MiniDisc MD - 1998. g.

Sony MZ-N707
Minidisc Recorder

Sony MDS-JE530 Minidisc Deck Prodavan isključivo od strane "Sony"-a, MiniDisc zauzima mali, ali visoko vredan deo tržista od 1998. godine.

Verni korisnici ovog formata kunu se u njegovu minijaturnost, visokokvalitetnu sposobnost snimanja i postojanost.

Sa MiniDisc-om dobijate puni CD kvalitet snimka na "malom CD-u" površine 2.75 kvadratna inča (6.98 cm2) i debljine 0.125 inča (0.32 cm) zaštićenom u prozirnom plastičnom kućistu.

U standardnom modu može da se snimi do 74 minuta kvalitetnog CD audio zvuka. Noviji modeli omogućavaju dvostruki kapacitet kao i snimanje i reprodukciju MP3, WAV i WMA fajlova. Digitalni audio može da se prebaci ili skine preko ugradjenog USB port-a na malim portabl uredjajima kao što je npr. "Sony Walkman NZ-N707". Neverovatna mnogostranost portabl "zvučnog studija" dimenzija 3 x 3 x 1 inca (7.62 x 7.62 x 2.54 cm).

Iako veoma popularan, MiniDisc nikada nije naišao na značajnije interesovanje iz razloga koji nisu sasvim jasni. Mada, ko god ga je ikada koristio, nije bio izneveren...

MP3 - Motion Picture Experts Group Audio Level III - 1989. g.Apple iPod

Ovo je zapravo više softverski kompresiono/dekompresioni algoritam (codec) nego komad hardvera. MP3 je oznaka za Motion Picture Experts Group, Audio Layer III

Pre formata MP3, audio WAV i WMA fajlovi su bili ogromni i prenos wav fajla preko interneta pre bi se mogao opisati kao "test izdržljivost" nego prenos podataka. MP3 je sve to promenio... On kompresuje ogromne fajlove na njegov šesti ili dvanaesti deo, omogućavajući razmenu preko net-a efikasnijom. Takodje je značajno izmenio način na koji ljudi slušaju muziku i zaključio je brak izmedju kompjutera i kućnog zabavnog centra. Tipični CD može da sadrži do 74 minuta audio snimka u CD formatu. Uporedite to sa otprilike 14 časova MP3 audio snimka na jednom jedinom CD-u !

Tehnike kompresovanja dovele su do razvoja proizvoda zasnovanih na MP3 formatu. Portabl MP3/AAC uredjaji kao sto je "Apple"-ov veoma uspešan "iPod" imaju sve sem prostranosti standardnih velikih CD uredjaja.

Kompresija i dekompresija ipak ne mogu da se obave bez gubitaka... Postoji cena koja mora da se plati za tu divnu malu kompaktnost. Iako se gubici u zvuku zanemaruju pri reprodukciji, mnoge audio informacije su izgubljene pri procesu kompresije i nikada ne mogu biti spašene. MP3 kompresuje delove audio spektra koji se ne čuju najbolje, a bazira se na tome kako naše uvo detektuje zvuk i kako ga naš mozak proizvodi. Bolja kompresija je zapravo ona sa više gubitaka. Selektivnom kompresijom ili ponekad samo "sečenjem" frekvencija koje svakako nismo skloni da čujemo, konačan zvuk zvuči znatno bolje nego što to on zapravo jeste ! Pošto je registrovan zvuk onaj koji se zapravo računa kada se sve rečeno obavi, većina MP3 kodiranih audio snimaka, ako su uradjeni valjano, zvuče sjajno !

Treba napomenuti da arhivirani audio zvuk najbolje zvuči u nekompresovanom WAV fajlu. Iako ogroman, ne poseduje gubitke i takav fajl može se upotrebiti kao referentan za buduće tehnike restauriranja.

VersaCorder - 2000. g.

VersaCorder (proizveo ga je "Sangean") koristi standardne audio kasete, ali pošto nije kopija, takodje poseduje mogućnost snimanja i reprodukcije sa 1/4 standardne brzine. Koristeći standardnu audio kasetu trajanja 120 minuta, na svaku njenu stranu moguće je snimiti do 4 časa kvalitetnog govornog zvuka. Ipak, ne poseduje auto-reverse što znači da kaseta mora da se ručno okrene nakon 4 časa. Preklopnik omogućava snimanje i reprodukciju standardne audio kasete pri normalnoj brzini, pogodnijoj za muzičke snimke. Uredjaj se napaja pomoću 4 "C" baterije ili AC ispravljača.

Uredjaj se prvenstveno koristi za snimanje kako govornih emisija tako i predavanja. Ima ugradjen mikrofon iako se preporučuje da se za snimanje predavanja koristi drugi mikrofon (najbolje je bezžični). Podržava vremenski kontrolisano snimanje, aktiviranje glasom, ulaz za mikrofon, linijski ulaz i izlaz i konektor za slušalice. Dodatni kabl dozvoljava uredjaju da bude korišćen za snimanje telefonskih razgovora. "Sangean" takodje proizvodi VercaCorder za reprodukciju traka snimljenih brzinom 1/4 od normalne na VersaCorder Recorderu (snimaču). Zaista mnogostruko upotrebljivo...

AAC - Advanced Audio Coding - 2001. g.

AAC - Advanced Audio Coding (Poboljšano Audio Kodiranje) je noviji audio kodni algoritam. Novi standard, razvijen uz učešće "Dolby"-a, "Instituta Fraunhofer" i drugih, mogao bi da postane vodeći format u kome će u 21-om veku muzika biti distribuirana.

AAC codec obećava manje fajlove i bolji kvalitet zvuka nego današnji MP3 format a takodje i karakteristične ugradjene zaštite kopirajta. U poredjenju sa MP3, nudi fajlove manje za oko 30% pri istom kvalitetu.

Iako zavoljen, obožavan i cenjen od strane muzičke industrije zbog ugradjene zaštite od kopiranja, AAC codec do sada nije prihvaćen od strane krajnjih korisnika kao format za prenos muzičkih fajlova. Iako MP3 može da deluje zastarelo, široko je rasprostranjen a hardver i softver podržavaju taj codec.

AAC je i dalje u povoju ali obećava da će jednoga dana u budućnosti, biti moguća zamena za MP3. Suviše je rano da se kaže šta je to što će tržište usvojiti.

 

KAKO DOSADAŠNJA ISKUSTVA GOVORE, U BUDUĆNOSTI NAS OČEKUJU NOVINE U OVOJ OBLASTI !





RADIO 103
Georgija Dimitrova 11
24000 Subotica

Marketing: +381 (0) 24 / 580-440
Studio: +381 (0) 24 / 555-103